V i j e s t i - a r h i v a
             Održan XXIX Novogodišnji satirikon na Kolarcu

U organizaciji Beogradskog aforističarskog kruga 24. decembra 2009. godine održan je tradicionalni XXIX Novogodišnji satirikon u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.

Na ovogodišnjoj smotri duha publici su se predstavili najbolji beogradski satiričari: Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Milan Beštić, Aleksandar Čotrić, Nenad Vučetić, Savo Martinović, Miodrag Stošić, Vladimir Jovićević Jov, Aleksandar Novaković, Mitar Mitrović, Dejan Milojević, Zoran T. Popović, Rastko  Zakić, Đorđe Otašević, Vitomir Teofilović, Vesna Denčić, Bojan Ljubenović, Ranko Guzina, Dušan Puača, Dragutin Minić Karlo, Bane Jovanović, Miodrag Jakšić, Ninus Nestorović i Milan J. Mihajlović.
 
U programu koji je nadahnuto vodio Dragutin Minić Karlo posjetioci  su devedesetak minuta imali priliku da čuju nove aforizme, pjesme i priče stvaralaca satirične forme.

Ovo je jedan od najuspješnijih Novogodišnjih satirikona sudeći po odzivu i reakcijama publike, izjavili su predstavnici Beogradskog aforističarskog kruga.

       Promovisana knjiga KRATKO I KASNO Rada Jovanovića

Narodna biblioteka u Užicu 22. decembra 2009. godine bila je organizator promocije knjige KRATKO I KASNO Rada Jovanovića koja je dobila nagradu Radoje DomanovićUdruženja književnika Srbije i Fonda Radoje Domanović za 2008. godinu. U prepunoj sali čitališta Anđa Bjelić, direktorica Biblioteke je pozdravila prisutne i predstavila promotere knjige.

O knjizi su govorili: Radoslav Tilger, Aleksandar Čotrić i Dragutin Minić Karlo, koji su naglasili da je nagrada Radoje Domanović u satiri ono što je NIN-ova nagrada za roman godine, da je laureat nagrade stvorio snažno, upečatljivo i duhovito djelo, odnosno da pripada samom vrhu srpske satirične književnosti. On je izgradio osoben i upečatljiv stil pun obrta  tako da spada među najduhovitije satiričare naših prostora.
Užice je još jednom potvrdilo da je uporište erskog humora i da je jedan od ovdašnjih brendova, svakako, i aforističar Rade Jovanović koji stvara duži niz godina, skromno i nemametljivo, ali vrhunski.

Zadovoljna publika cijelo vrijeme je pozdravljala aplauzima misaone bravura koje su se čule te večeri.

Jovanović je rođen u Srebrenici 1939. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpski jezik i književnosti. Član je Beogradskog aforističarskog kruga, UKS i dobitnik brojnih priznanja, poput nagrada „Dragiša Kašiković“, „Jovan Hadži Kostić“, ali i prestižne nagrade „Radoje Domanović“, koja mu je uručena 2002. za životno djelo. Njegovi aforizmi štampani su u mnogim domaćim i inostranim antologijama i prevedeni na više svjetskih jezika. Sarađuje sa mnogim novinama i časopisima. Dosad je objavio knjige aforizama i epigrama - „San je da sve ovo sanjamo“ (1994), „Kuća Smeća“ (1995), „Hepigrami“ (1995), „Srbija na isteku“ (1997)“, „Pusti mužu rogove“ (1999).
                   Žarku Petanu uručena nagrada za životno delo
ŽARKU PETANU URUČENA NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO
 
Slovenačkom aforističaru Žarku Petanu u Ljubljani je uručena nagrada za životno delo Beogradskog aforističarskog kruga (BAK), saošteno je iz BAK-a. Uručujući povelju i plaketu sa likom Vladimira Bulatovića Viba, na svečanosti u Slovenačkom društvu književnika 21. decembra, predsednik Skupštine BAK Vitomir Teofilović ocenio je da je Petan aforističar svetskog renomea koji piše originalne, duhovite i mudre aforizme.
Petan, koji je ove godine obeležio 80 godina života i 60 godina književnog stvaralaštva, rekao je da je srpski jezik na neki način i njegov jezik, jer je radio u Beogradu kao pozorišni reditelj, a u Srbiji mu je objavljeno nekoliko zbirki aforizama.
"Smatram da su Srbi najbolji aforističari na svetu", naglasio je Petan i dodao da mu je nagrada draga zbog toga što nije zaboravljen i što postoje ljudi koji kažu "znamo za vas i čitamo vaše aforizme".
Petan je objavio više od 20 knjiga i preveden je na 30 stranih jezika.
Sekretar Beogradskog aforističarskog kruga Dušan Puača rekao je da će novoustanovljena nagrada za životno delo biti uručivana svake druge godine i potom je na svečanosti u domu slovenačkih književnika pročitao izabrane aforizme ovogodišnjeg laureata, kaže se u saopštenju. (Tanjug)
 

Slovenačkom aforističaru Žarku Petanu u Ljubljani je uručena nagrada za životno delo Beogradskog aforističarskog kruga (BAK), saošteno je iz BAK-a. Uručujući povelju i plaketu sa likom Vladimira Bulatovića Viba, na svečanosti u Slovenačkom društvu književnika 21. decembra, predsednik Skupštine BAK Vitomir Teofilović ocenio je da je Petan aforističar svetskog renomea koji piše originalne, duhovite i mudre aforizme.

Petan, koji je ove godine obeležio 80 godina života i 60 godina književnog stvaralaštva, rekao je da je srpski jezik na neki način i njegov jezik, jer je radio u Beogradu kao pozorišni reditelj, a u Srbiji mu je objavljeno nekoliko zbirki aforizama.

"Smatram da su Srbi najbolji aforističari na svetu", naglasio je Petan i dodao da mu je nagrada draga zbog toga što nije zaboravljen i što postoje ljudi koji kažu "znamo za vas i čitamo vaše aforizme".

Petan je objavio više od 20 knjiga i preveden je na 30 stranih jezika.

Sekretar Beogradskog aforističarskog kruga Dušan Puača rekao je da će novoustanovljena nagrada za životno delo biti uručivana svake druge godine i potom je na svečanosti u domu slovenačkih književnika pročitao izabrane aforizme ovogodišnjeg laureata, kaže se u saopštenju. (Tanjug)

                         Одржан фестивал Куцурски клип 2009.

Финално вече 4. Међународне хумористично-сатиричне манифестације Куцурски клип / Коцурска чутка / Kuczorai csutka / Kucura Corncob `009. одржано је 20. децембра 2009. године. Манифестацију, која представља специфичан, уникатан и својеврсни бренд, не само Куцуре него и региона, чине, поред организатора Културно-просветног друштва ДОК – Куцура и саорганизатора, Радне јединице Куцура Културног центра Врбас, Подружнице Друштва за русински језик, књижевност и културу и Етно-клуба Отето од заборава, и сами ствараоци хумористочно-сатиричних креација, који се пријављују на Конкурс Клипа. На позив Организационог одбора Куцурског клипа `009 одазвала су се 34 аутора, што је до сада највећи број. Аутори су углавном из Србије, али и из 5 држава окружења, чиме је атрибут међународни, с једне стране, оправдан, а, с друге стране, адекватан.   Програм Финалне вечери почео је отварањем изложбе карикатура Игњата Гатала из Савиног Села. По мишљењу стручног жирија у саставу Аранка Међеши, Јулијан Пап, Никола Камењицки и проф. др Михајло Фејса Гатало је најбољи овогодишњи карикатуриста Клипа.

Након првог дела, условно названог Клипић, представљен је избор из обимног конкурсног, хумористично-сатиричног материјала. Прилоге хумористичара и сатиричара, који су били спречени да дођу у Дом културе Куцура (Слободана Јанковића из Бања Луке, Стеве Стевића из Брчког, Тање Ђурђевић из Великог Градишта, Срђана Јовановића из Владичиног Хана, Александра Деветака из Врбаса, Марије Драговић, Јанка Сабоа и Владимира Сабо Дајка из Куцуре, Душана Матејића Адског из Ниша, Милана Тодорова из Новог Сада, Вељка Рајковића и Дејана Тофчевића из Подгорице, Абдулахмана Халиливића Ахила, Васила Толеског из Скопља, Ане Карабатић из Сплита, Веселина Гајдашевића из Фекетића и Радета Ђерговића из Шапца) читали су Сенка Иван, Марина Кухар и Мирела Мали.

Према одлуци жирија прво место су поделили Ћуро Шефер Сремац из Руме (за Слободну тему) и Александар Чотрић из Београда (за обраду задате теме). Друго место је припало Митру Митровићу из Новог Београда, а треће Радоју Раонићу из Бачког Доброг Поља. Лауреатима су уручене дипломе и скромне поклон-честитке. Награда Соцки, која се додељује најбољем хумористично-сатиричком прилогу на русинском језику, припала је Владимиру Сегедију из Руског Крстура. Најдужи клип дошао је из породице Чордаш, а донео га је Михајло Чордаш јуниор. 

Манифестацију је суфинансирао Покрајински секретаријат за културу уз подршку Националног савета русинске националне мањине и бројних спонзора. Манифестација је одржана у оквиру Дана русинске културе.

                Antologija srpskih aforizama na poljskom jeziku

"U krivom ogledalu“ (W krzywym zwierciadle) naziv je nedavno objavljene Antologije srpskih aforizama na poljskom jeziku.

U izboru Aleksandra Baljka, na jeziku velikog aforističara Stanislava Ježija Leca predstavljeni su: Milan Beštić, Brana Crnčević, Aleksandar Čotrić, Ratko Dangubić, Vesna Denčić, Ranko Guzina, Rade Jovanović, Pavle Kovačević, Iva Mažuranić, Dejan Milojević, Ninus Nestorović, Jovo Nikolić, Đorđe Otašević, Raša Papeš, Zoran T. Popović, Dušan Puača, Milivoje Radovanović, Dragan Rajičić, Slobodan Simić, Milan Todorov, Rastko Zakić i priređivač.

Autor predgovora Dagmara Anna Luković ističe da “u srpskoj aforistici preovladava politički aforizam, neretko crni humor i tematika koja se odnosi na događaje koji su doveli da raspada bivše Jugoslavije”.

U Antologiji su, navodi Lukovićeva, “aforizmi koji su, s jedne strane univerzalni, a s druge karakteristični za srpski humor”. Ona, takođe, smatra da srpski aforizmi svakom čitaocu garantuju “dobru zabavu” i “duboku refleksiju”.

I pored sličnosti između poljskih i srpskih autora ove kratke forme, autorka predgovora uočava da “srpske i poljske aforizme razlikuju tematika, stil i vrsta humora”.

Uz stručni nadzor Anne Dagmare Luković i Magdalene Stevanović aforizme naših autora na poljski jezik preveli su članovi Kluba stipendista Fondacije “Semper Polonia”, a Antologiju je objavio “Centar Poliniuš - Pegaz” (Centrum Poloniusz – Pegaz).  
                              Uručene nagrade Dragiša Kašiković
 
Izdavačka kuća Srpska reč uručila je 16. decembra nagradu "Dragiša Kašiković" novinaru "Večernjih novosti" Predragu Vasiljeviću, satiričaru Milanu Beštiću i istoričaru Nemanji Deviću.
Nagrada "Dragiša Kašiković" dodjeljuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva za dijasporu, u čijim prostorijama je to priznanje i uručeno.
Nagrada u kategoriji aforistike dodijeljena je satiričaru Milanu Beštiću koga je žiri ocijenio kao jednog od najistaknutijih predstavnika beogradskog aforističarskog kruga.
Prema ocjeni žirija, impesivan je kontinuitet i upornost kojim Beštić već 30 godina kritički govori i misli ne dopuštajućii da pored njega "prođe nepogođena bilo koja satirična tema".
Beštić je nagradu dobio za knjigu "Neću da trošim ćutanje".
Nagrada "Dragiša Kašiković" dodjeljuje se 15. put po redu za širenje slobode stvaralaštva i umjetničke domete u oblastima kojima se bavio umjetnik i politički emigrant čije ime to priznanje nosi.
To priznanje ustanovila je 1994. godine izdavačka kuća "Srpska reč" u znak sjećanja na publicistu, pisca, slikara i političkog emigranta koji je 1977. godine ubijen u redakciji srpskog lista "Sloboda" u Čikagu.
O dobitnicima nagrade "Dragiša Kašiković" za 2009. godinu odlučivao je žiri u kome su bili Aleksandar Čotrić, Slobodan Simić i Miodrag Jakšić.
Aleksandar Čotrić dobitnik nagrade Đorđe Fišer za 2009. godinu

Odlukom žirija (Ninus Nestorović, Milan Todorov, Dušan Vojvodić Birdža), većinom glasova, ovogodišnji dobitnik nagrade „Đorđe Fišer“, koja se dodjeljuje za doprinos humoru i satiri, kako spisateljskim radom, tako i ostalim aktivnostima koje doprinose popularizaciji humora i satire u Srbiji, je Aleksandar Čotrić, književnik iz Beograda. U najužoj konkurenciji za dodjelu ovog značajnog priznanja bili su poznati beogradski novinar i književnik Petar Lazić i Vasil Tolevski satiričar iz Skoplja.

Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. godine u Loznici.
Objavio je sljedeće knjige aforizama: "Daćemo mi vama demokratiju", "Peta kolona",
 "Nedozvoljene misli",  „Kratki rezovi“, „Aforizmi“, „Izabrani aforizmi“   (Makedonija),
 „Brzi rezovi“ – „Incizii rapide“ (Rumunija), „Gola istina“ , „Aforizmi“ (bibliofilsko izdanje),
 „Postrežimske misli“, knjige humorističko-satiričnih priča „Obeležene priče“, „Priče pred buđenje“ i knjigu anegdota „Tako je govorio Vuk“ .

Zastupljen je u velikom broju domaćih i stranih antologija satire, a dobitnik je i mnogih  značajnih književnih nagrada. Aforizmi, priče i pesme Aleksandra Čotrića prevođeni su na engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, albanski, slovački, češki, švedski, bugarski, rusinski i italijanski jezik.

Čotrić je član Udruženja književnika Srbije.

Jedan je od osnivača Fonda „Radoje Domanović“ i predsjednik je Skupštine Fonda.
Pripadnik je Beogradskog aforističarskog kruga i član je Upravnog odbora ovog udruženja.

               Rezultati  18. konkursa Zlatna kaciga iz Kruševca

  

Na konferenciji za novinare, održanoj 5. decembra u Skupštini grada Kruševca saopšteni su rezultati Konkursa za osamnaestu ZLATNU KACIGU na teme:

a) KRIZA za karikaturu i pisanu formu; b) MOBILNI za mlade do 18 godina.

NAGRADE ZA PISANU FORMU

Zlatna kaciga za priču ,,Krizozublje’’ (šifra:,,Umnjak’’), autor Dragan Bunović, Novi Sad;

Zlatna kaciga za pesmu ,,Velikoj stradiji u večitoj krizi’’ (šifra: ,,Sjaše Kurta uzjaše Murta’’), autor Dušan Mijajlović Adski, Niš;

Zlatna kaciga za aforizam: VLADA JE ZABRANILA SVAKI ŠTRAJK GLAĐU. ALI DOK TRAJE KRIZA, PREMA ŠTRAJKAČIMA NEĆE BITI PREDUZIMANE NIKAKVE MERE.
(šifra: ,,Munkov krik’’) autor Savo Martinović, Beograd;

Nagrada ,,Rade Brka’’ za priču ,,Kriza’’ (šifra: ,,Keke’’) autor Vlado Volaš, Zemun.
Članovi žirija: Ljubodrag Stojadinović,  Petar Lazić, Dragiša Pavlović Rasinski.

NAGRADE ZA KARIKATURU

Zlatna kaciga: Nikola Maslovara, Srbija;
II nagrada: Valentin Družinjin, Rusija;
III nagrada: Hule Hanušić, Austrija.
Članovi žirija: Goran Ćeličanin, Saša Dimitrijević, Muhamed Đerlek.

KONKURS ZA MLADE DO 18 GODINA

Nagrada za pisanu formu: Nikola Stojanović, Velika Kruševica;
Nagrada za karikaturu: Marko Stamenković, Vranje;
Nagrada za strip: Aleksandra Kresović, Lajkovac.
Članovi žirija: Momir Dragićević, Maja Olić, Radoje Savić.

                       Milanu Beštiću nagrada Dragiša Kašiković

Satiričar iz Beograda Milan Beštić ovogodišnji je dobitnik nagrade „Dragiša Kašiković“ za aforizme.
Odluku je na sjednici održanoj 4. decembra, jednoglasno donio žiri u sastavu: Aleksandar Čotrić, predsjednik, Slobodan Simić i Miodrag Jakšić, članovi.

Nagrada se sastoji iz plakete i novčanog dijela u iznosu od trideset hiljada dinara. Priznanje „Dragiša Kašiković“ dodjeljuje Izdavačka kuća „Srpska reč“ od 1994. godine. Dragiša Kašiković je bio politički emigrant, novinar i pisac. U Čikagu je 1975. godine objavio zbirku aforizama pod nazivom „Partija te tuži, Partija ti sudi“.

Nagrada će Beštiću i dobitnicima u ostalim kategorijama (novinarstvo i publicistika) biti uručena 16. decembra u 12 časova u prostorijama Ministarstva za dijasporu u Beogradu.

                         Veče sa Branom Crnčevićem u Banjaluci

Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde. Zbog velikog interesovanja, istorija će primati nove istorijske ličnosti napisao je još davno Brana Crnčević, koji neće biti primljen među takve ličnosti, nego je to mjesto već izborio opusom književnika, pjesnika, aforističara, publiciste, proznog i dramskog pisca.

To se pokazalo i 2. decembra ove godine na velikoj sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u Banjaluci, gdje je priređeno njegovo gostovanje.

Uz pjesme za djecu i odrasle, Crnčević je iz svog književnog repertoara čitao i neke od svojih pripovjedaka. Na duhovit i ironičan način, kakav je po originalnosti svojstven samo njemu, iznosio je zapažanja o Fejsbuku, internetu, globalizaciji  i drugim savremenim trendovima kojima se opire kao pisac.

U spontanom razgovoru pomenuo je i svoj novi roman „Čuvari pepela“ koji predstavlja savremenu bajku koju priča odrasloj ili još nerođenoj djeci ne bi li ih, svakojakim ugovorima s đavolom u najrazličitijim obličjima, podsetio na život prema Božjim zapovestima, omeđen gotovo paganskom nacionalnom tradicijom.

Tokom razgovora, Crnčević je rekao da je objavio 22 knjige, od onih za najmlađe, pa do onih za starije čitaoce, među kojima su i knjige aforizama i satiričnih tekstova: Piši kao što ćutiš, Peta strana sveta, Dnevnik jednog... Snovi bez tumačenja, Srpska posla, Srpska i hrvatska posla...

Banjalučka publika je tokom večeri više puta reagovala spontanim aplauzima, odajući priznanje i gostu i organizatorima ovog susreta.

                Uručene nagrade Pjer za najbolje kartikature

Tradicionalni konkurs Večernjih novosti  iz Beograda Pjer, za karikature, dobio je nove laureate.

U Galeriji “Progres”, 30. novembra, pobjednicima su uručene nagrade: Zlatnog “Pjera” i 100.000 dinara, dobio je Milanko Kaličanin karikaturista iz Kraljeva. Srebrni “Pjer” i 50.000 dinara pripao je Nikoli Petkovu iz Crepaje, a Bronzani “Pjer” i 30.000 dinara uručen je Jovanu Prokopljeviću iz Zemuna, dok je nagradu za potret dobio Zoran Tovirac iz Zemuna.

U ovogodišnjem žiriju bili su: Akademik Dušan Kovačević (predsjednik), glumac Petar Kralj, satiričar i aforističar Voja Žanetić, slikar Slavoljub - Caja Radojčić, i karikaturista, prošlogodišnji pobjednik Muhamed Đerlek.

Za satiričara i aforističara Voju Žanetića, koji je u ime žirija pročitao obrazloženje nagrada, dobra karikatura ocenjuje se vremenom prepoznavanja - što je brža identifikacija između onoga koji je crtao i onog koji je gleda, i na koga se odnosi - to je karikatura bolja.

- Karikatura kao sjajan aforizam mora da bude složena, svima jasna, aktuelna i uvek na svoj način šarmantna. Najbolje su univerzalne karikature, koje mogu da se objave u bilo kom časopisu na svetu, ili koje može da razume bilo koji stranac koji dođe ovde. Ono što mogu da kažem i što je apsolutno tačno jeste činjenica da imamo sjajne aforističare koji su ušli u mnoge svetske antologije, i sjajne karikaturiste.

Karikatura je u tradiciji naše likovne umetnosti bila uvek izuzetno značajna i poštovana. Desila se, međutim, stvar koja je dobra kolateralna šteta - kao i u pozorištu i na filmu, nije više toliko bitna ta, takozvana, “politička priča”. Samim tim, i karikatura je postala manje satirična u političkom smislu, što je, moglo bi se reći, vrsta mane, a više univerzalna, što je vrsta kvaliteta - smatra predsjednik ovogodišnjeg žirija akademik Dušan Kovačević.

Milanko Kaličanin, prva nagrada

Nikola Petkov, druga nagrada

Jovan Prokopljević, treća nagrada
                 Uručene nagrade za satiru Radoje Domanović

U Ministarstvu za dijasporu u Beogradu 26.11. 2009. godine upriličeno je uručivanje nagrada "Radoje Domanović".
Zahvaljujući na nagradi, koju je dobio za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, književnik Momo Kapor se našalio: “Satira je mrtva, a ni ja se ne osećam najbolje”- naglasivši da pisci, danas, kada su naši pobedili, nemaju više protiv koga
da pišu.
Priznanje „Radoje Domanović“ dobili su i aforističari - Rade Jovanović iz Užica, za najbolju knjigu satire u prošloj godini ,“ Kratko i kasno“ i Savo Martinović iz Crne Gore, za knjigu aforizama „Pitamteja“. Siniša Pavić  je primio nagradu  za seriju "Bela lađa" i ukupan medijski doprinos satiri, dodavši da mu je drago što je ušao u društvo ljudi oštrog jezika i britke pameti .
Dobitnicima priznanja „ Radoje Domanović“ pored plakete, uručen  je i novčani dio nagrade, u vrednosti od 50 hiljada dinara, kao i komplet sabranih djela Radoja Domanovića izdavačke kuće Koraci iz Kragujevca.

            Aleksandar Čotrić i Ninus Nestorović na TV MOST

Gostujući u  emisiji Ekstremi na programu televizije Most 25.11. 2009. godine,dvojica naših poznatih satiričara govorili su  o snazi aforizma, dometima satire danas i koliko ovaj žanr može da pronađe put do čitalaca u vremenu u kome živimo. Bilo je riječi i o realnim dometima subverzivnog dejstva aforizma i satire kod nas, kako u prošlosti, tako i u aktuelnom trenutku, o ulozi pisanja kao ventila kroz koji pisac sebi daje odušak…

Čotrić i Nestorović izneli su zapažanja o  snazi  pisane riječi u eri dominacije elektronskih medija i jeftine, žute štampe. O medijskoj slici u Srbiji danas, deset  godina nakon pada bivšeg režima, o kontaminaciji medijskog prostora i svemu što opterećuje sadašnji trenutak.

Tokom večeri oba književnika pročitala su veliki broj svojih aforizama. 
U završnom dijelu emisije direktno u program uključivani su gledaoci.

Autor i voditelj emisije je bio Bojan Panaotović.

           Dobitnik nagrade Radoje Domanović - Momo Kapor

Žiri za dodjelu nagrade “Radoje Domanović” u sastavu: Srba Ignjatović (predsjednik), Aleksandar Čotrić, Radoslav Tilger, Dragutin Minić Karlo i Miljurko Vukadinović odlučio je da ovogodišnji dobitnik ove nagrade bude književnik Momo Kapor -  za doprinos književnoj satiri.

Nagradu za najbolju knjigu satire u 2008. godini dobili su Rade Jovanović za knjigu aforizama “Kratko i kasno”  u izdanju “Agore" iz Zrenjanina  i Savo Martinović za knjigu aforizama “Pitamteja” izdavača Udruženja humorista i satiričara Crne Gore iz Podgorice. Nagrada za medijski doprinos satiri dodijeljena je dramskom piscu Siniši Paviću.

Nagrade se satoje iz povelje i 50 000 dinara za svakog laureata a biće im uručene 26. novembra u prostorijama Ministarstva za dijasporu Srbije.

Podsjećamo da se nagrada „Radoje Domanović“ dodjeljuje za dostignuća u oblasti satire od Fonda „Radoje Domanović“ koji su osnovali književnici iz Srbije da bi sačuvali od zaborava lik i djelo čuvenog satiričara.

 

               Izbor aforizama iz knjige R. Jovanovića Kratko i kasno

Zakleli smo se da Srbi više neće pucati u Srbe...
Pod uslovom da ovi ne počnu prvi!

Nije teško u Hrvatskoj prepoznati kuće Nebeskog Naroda. Sve su dignute u zrak!

Nismo imali vremena da detaljno ispitujemo zarobljenike.
Na brzinu smo ih prorešetali!

Nije nikakva uteha što naša skupština ima i nekoliko psihijatara. Pacijenti su u većini!

Tek kad je vođa pukao,
shvatili smo da je političar malog kalibra!

Sirotinja se ozbiljno olenjila. Jedan dan jede, a šest se odmara!

Umro je na dan isplate penzija. Smrt je bila brža od poštara!

Bio sam očevidac događaja. Jedva čekam TV dnevnik da saznam šta se desilo!

Hamletova dilema više nije „biti ili ne biti“... Završio je policijsku akademiju!

Demonstrantima nisu bila povređena ljudska prava. Tukli su ih kao stoku!

Nisam imao priliku da upoznam velike lopove. Nikad nisam bio u poziciji!

Kriminalci uvek imaju dva svedoka. U slučaju da se ne pronađu očevici!

Deda mi je obezbedio tezgu na buvljaku. Čeka samo da doktoriram!

Ko izlazi iz Srbije, pozdravlja se sa domovinom. Ko se vraća, pozdravlja se s pameću!

Kao psihijatar radim u ludnici za platu za koju nijedan moj pacijent ne bi radio!

Prijatelji su uvek spremni da saslušaju naše nevolje. S posebnim zadovoljstvom!

 

                       Izbor iz knjige S. Martinovića Pitamteja

Ako nijeste za prodaju, zašto toliko ističete svoju vrijednost?

Je li sreća manja ako se s nekim podijeli?

Zašto tapkate u mjestu ako je sloboda kretanja zagarantovana?

Ako ste oboje sigurni u sebe, zašto se držite za ruke?

Zašto žurite, ako je već kasno?

Je li vam sumnjiv ukus osobe kojoj se dopadate?

Ako znate kuda sve ovo vodi,
zašto se ne vratite tamo odakle ste krenuli?

Je li humano pomoći čovjeku koji stoji ispod drveta i drži konopac u rukama?

Možete li da zamislite nekoga ko vam je sličan,
a nije lijep i pametan?

Ako imate ukusa, zašto se žderete?

Ako je vođa bio slijep, koliko tek narod nije vidio?

Imate li svoj stav o položaju žene, ili se služite njenim?

Ako si težek samome sebi, zašto ne pokušaš da nosiš nekoga drugog?

Je li se vaša supruga bolje udala, nego što ste se vi oženili?

Može li neuzvraćena ljubav biti obostrana?

                             Veče satire u Starčevu kod Pančeva

 

U sklopu redovnih aktivnosti galerije  „Boem”  u Starčevu 22. oktobra 2009. godine održano je veče satire i aforizama. Gost je bio novinar i satiričar Ninus Nestorović, koji je dosada objavio više knjiga aforizama. On je i ovogo- dišnji pobjednik „Čivijade 2009” u Šapcu.

Program je vodio naš poznati satiričar Zoran T. Popović. Publika je svojim zanimljivim pita- njima i komentarima doprinijela da ovo knji- ževno druženje bude još zanimljivije i dinamičnije.

Inače, ova galerija djeluje u okviru Doma kulture u Starčevu i ima bogat i sadržajan program u pogledu likovnog, dramskog, muzičkog, književnog i ostalog kulturnog stvaralaštva.

 
 


                  Z. T. Popović i N. Nestorović 

                 
             Promocije  zbirki aforizama u zeničkoj biblioteci

U okviru manifestacije «Dani knjige», 20. oktobra 2009. godine u zeničkoj gradskoj biblioteci održana je promocija aforističkih zbirki Bojana Bogdanovića i Sune Kovačevića. Moderator i voditelj večeri bio je poznati književnik Kemal Mahmutefendić.

«Bogovi i batine» je treća knjiga aforizama Bojana Bogdanovića, pjesnika, satiričara i književnog kritičara. Knjiga je izašla u ediciji «Humor i satira»,
izdavačke kuće «Alma» iz Beograda. Ovaj izdavač je inače, jedini u regionu, specijalizovan za književna djela satirične provenijencije. Vlasnik «Alme», dr Đorđe Otašević, i sam poznat aforističar, ujedno je i urednik edicije. Autor korica i recenzent bio je još jedan aforističar, Milan Beštić. Knjiga je ilustrovana originalnim karikaturama Toše Borkovića.

Knjiga «Ovce čuvaju čobana», četvrta je knjiga aforizama magistra socijalnog rada, Sune Kovačevića, koji se još bavi i pisanjem poezije. Njegova najnovija zbirka aforizama urađena je kod izdavača «Weling studio» u Zenici. Recenzije su uradili Bojan Bogdanović i Kemal Mahmutefendić.

Uprkos većem broju kulturnih manifestacija koje su održavane u isto vrijeme, veče aforizama je bilo izvanredno posjećeno i propraćeno medijski.

                                     Završen "Satira fest 2009."
 
Dejan Tofčević dobio priznanje "Vuk Gligorijević"

U Beogradu je 8. i 9. oktobra 2009. godine održan sedmi međunarodni "Satira fest 2009” u čast stogodišnjice rođenja čuvenog poljskog aforističara Stanislava Ježija Leca.

"Satira fest" je počeo 8. oktobra polaganjem vijenaca na spomen-bistu Radoju Domanoviću na Kalemegdanu i spomen-ploču Jugoslovensko-poljskoj ligi u Uzun Mirkovoj ulici. U ime BAK-a prisutnima se obratio Dušan Puača, sekretar udruženja.

Istoga dana u Ministarstvu za dijasporu  održan je književni skup posvećen Stanislavu Ježiju Lecu (1909-1966), na kojem su govorili Ana Dagmara Luković, Biserka Rajčić i Bane Jovanović, koji je pročitao i tekst Vitomira Teofilovića, a predstavilo se desetak aforističara iz i Srbije.

U Udruženju književnika Srbije 9. oktobra  je za učesnike “Satira festa” priređen prijem, gde ih je u ime Uprave pozdravio Dušan Cicvara, a u ime Beogradskog aforističarskog kruga - dr Slobodan Simić.

U prepunoj Sali opštine Stari grad pred oko 500 posjetilaca održano je “Veče aforizama”. Autore kratke forme iz nekoliko država, publika je dva sata zdušno nagrađivala aplauzima i gromoglasnim smijehom.

Predsjednik novoustanovljenog Savjeta Satira festa, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu Miodrag Jakšić podsjetio je da je na konkurs stiglo oko 3.000 aforizama. On je istakao da je ovaj festival iz godine u godinu sve popularniji i da predstavlja jedan od simbola Beograda, a Aleksandar Baljak da su na konkurs pristigli radovi više od 80 autora, od kojih je žiri izabrao tridesetak.

O Stanislavu Ježiju Lecu (1909-1966) govorio je Dejan Milojević označivši ga kao "aksiom koji se ne dokazuje" i kao "prvog među jednakima", da bi mu pripisao u zaslugu što je aforizam stekao toliko sljedbenika u nekadašnjoj Jugoslaviji, a posebno u Beogradu koji se danas smatra za njegovu svjetsku prestonicu.


Publika u velikoj sali Gradske opštine Stari grad

Svoje aforizme kazivali su:  

Savo Martinović (1935), Beograd
Ranko Guzina (1939), Beograd
Rastko Zakić (1942), Beograd
Ismet Salihbegović (1945), Sarajevo, BiH
Raša Papeš (1947), Kragujevac
Rade Đergović (1948), Šabac
Dušan Puača (1949), Beograd
Milan Todorov (1951), Petrovaradin
Bojan Bogdanović (1951), Zenica, BiH
Milan Beštić (1952), Beograd
              Božo Marić (1952), Banjaluka, BiH               
Mitar Đerić (1952), Beograd  
                    Milivoje Radovanović (1953), Svilajnac                    
Aleksandar Baljak (1954), Beograd
Veljko Rajković (1954), Podgorica, Crna Gora
Veselin Mišnić Lari (1954), Beograd
                                 Zoran T. Popović (1957), Pančevo                             
Jovo Nikolić (1958), Koraj, BiH
Đorđe Otašević (1959), Beograd
Slobodan Simić (1963), Beograd
Vesna Denčić (1963), Beograd
Ninus Nestorović (1963), Novi Sad
Ekrem Macić (1966), Konjic, BiH
Aleksandar Čotrić (1966), Beograd
Dejan Tofčević (1971), Podgorica, Crna Gora
Bojan Ljubenović (1972), Beograd
                                 Srđan Dinčić (1984),Sremska Mitrovica                                      Nenad Vučetić (1981), Kruševac 

 
        A. Baljak, predsjednik žirija, uručuje              D. Tofčević, pobjednički osmijeh
                    priznanje D. Tofčeviću

Aforizme Vojćeha Vjerćoha, (Wojciech Wiercioch 1966), predsjednika Udruženja poljskih satiričara iz Varšave, pročitala je Ana Dagmara Luković.

Program je veoma inspirativno i na duhovit način vodio Dragutin Minić Karlo.

Između 400 izgovorenih aforizama žiri u čijem sastvu su bili: Aleksandar Baljak, Ranko Guzina i Jovo Nikolić za najbolji je proglasio: Gradimo društvo  bogatih tako da ovde sirotinja nema čemu da se nada.”  satiričara Dejana Tofčevića iz Podgorice kojem je predsjednik žirija Aleksandar Baljak uručio priznanje “Vuk Gligorijević".
                                                                           
Slovenački satiričar Žarko Petan je dobio priznanje Beogradskog aforističarskog kruga za životno djelo i ukupan doprinos satiri, a dodijeljeno mu je, kako je istakao Aleksandar Čotrić, za njegov višedecenijski umjetnički i književni rad na području satirične književnosti.        

                                    Učesnici "Satira festa 2009"
Završno veče Sedmog međunarodnog „Satira festa 2009“ biće održano u Beogradu, u petak,  9. oktobra od 20 časova, u velikoj sali Gradske opštine Stari grad, ulica Makedonska 42.

Umjetnički savjet manifestacije, u sastavu – Aleksandar Baljak, predsjednik; Ranko Guzina i Jovo Nikolić, članovi - na osnovu prispjelih radova više od sedamdeset autora na javni konkurs, odlučio je da na „Satira festu“ učestvuju sljedeći aforističari iz sedam zemalja:

Savo Martinović (1935), Beograd
Ranko Guzina (1939), Beograd
Rastko Zakić (1942), Beograd
Ismet Salihbegović (1945), Sarajevo, BiH
Raša Papeš (1947), Kragujevac
Rade Đergović (1948), Šabac
Dušan Puača (1949), Beograd
Milan Todorov (1951), Petrovaradin
Bojan Bogdanović (1951), Zenica, BiH
Milan Beštić (1952), Beograd
Božo Marić (1952), Banjaluka, BiH
Mitar Đerić (1952), Beograd
Milivoje Radovanović (1953), Svilajnac
Aleksandar Baljak (1954), Beograd
Veljko Rajković (1954), Podgorica, Crna Gora
Veselin Mišnić Lari (1954), Beograd
Jandre Drmić (1955), Zagreb, Hrvatska
Vasil Tolevski (1956), Skoplje, Makedonija
Zoran T. Popović (1957), Pančevo
Jovo Nikolić (1958), Koraj, BiH
Đorđe Otašević (1959), Beograd
Dragan Rajičić (1960), Kragujevac
Slobodan Simić (1963), Beograd
Vesna Denčić (1963), Beograd
Ninus Nestorović (1963), Novi Sad
Ekrem Macić (1966), Konjic, BiH
Aleksandar Čotrić (1966), Beograd
Jadran Klanica (1968), Temišvar, Rumunija
Dejan Tofčević (1971), Podgorica, Crna Gora
Bojan Ljubenović (1972), Beograd
Goran Mišković (1973), Temišvar, Rumunija
Goran Mrakić (1979), Temišvar, Rumunija
Srđan Dinčić (1984), Sremska Mitrovica
Nenad Vučetić (1981), Kruševac i
Vojćeh Vjerćom, Varšava, Poljska

Rezultati konkursa "Čivijada 2009"

 
Žiri u sastavu: Petar Lazić, Zoran Nikolić Zozon i Zoran Karajić saopštio je rezultate konkursa “Čivijada 2009”.

 AFORIZAM
1. Ninus Nestorović
2. Veljko Rajković
2. Zoran T. Popović
3. Miodrag Tasić

 

 PRIČA
1. Milan Todorov (N.Sad)
2. Vladimir Ruskuc
2. Savo Martinović
3. Milivoje Jozić

 

KARIKATURA
1. Mića Miloradović
2. Goran Čeličanin
2. Miodrag Sekerezović
3. Miroslav Georgievski (Skoplje)

Dodjela nagrada je 17. septembra 2009. godine u šabačkoj biblioteci, gdje će biti otvorena izložba karikatura “Pjer 2008”.

Inače, ova manifestacija se održava od 1968. godine i predsjednik prve Čivijaške republike bio je Dr Mile Stanković. 

     Dobitnici godišnje nagrade NOSOROG PRVOG REDA

 

Žiri satiričnog časopisa Nosorog  iz Banjaluke u sastavu: Mića M. Tumarić (predsjednik), Miladin Berić (član) i Živko Vujić (član) donio je odluku da su ovogodišnji dobitnici Godišnje nagrade “Nosorog prvog reda”: Aleksandar Blatnik (Niš) – za karikaturu i Bojan Bogdanović (Zenica) –za satiru

 Aleksandar Blatnik je arhitekta, dizajner, pisac i karikaturista.
Rođen je 1944. godine u Zaječaru, živi i radi u Nišu. Izlagao je svoje radove na grupnim izložbama u zemlji i svijetu, i održao više desetina samostalnih izložbi. Učesnik je mnogih nacionalnih i internacionalnih takmičenja za humor. Dobitnik je brojnih nagrada na internacionalnim festivalima.

Bojan Bogdanović je rođen 1951.godine u Požegi.
Satiru, prozu i poeziju objavljivao je u više listova i časopisa i na radio talasima.
Zastupljen u enciklopedijama i antologijama.
Dobitnik nagrada:
- "Slovo Gorčina", Mak Dizdar, za poetski rukopis,
- nagrada za najbolje književno djelo u Ze-Do kantonu,
- nagrada za najbolju priču lista "Naša Riječ",
- nagrada za seriju aforizama na festivalu humora i satire "Šabačka čivijada" u Šapcu...
Objavio je knjige poezije "Vajar u kući" i "Večera sa varvarima" i dvije knjige aforizama: "Kolaž demokratije" i "Provjetravanje srca".
Živi kao slobodan umjetnik u Zenici.

 

 

  
   

 

 
   Bojan Bogdanović 

 Veče humora, satire i aforizama u Centru za kulturu u Ugljeviku


U organizaciji Centra za kulturu "Filip Višnjić" iz Ugljevika 31.jula 2009. godine sa počekom u 20 sati i 30 minuta održano je veoma uspješno veče humora, satire i aforizama.
Na otvorenoj sceni pred brojnom publikom svoje aforizme su govorili : Grujo Lero, Rade Đergović i Jovo Nikolić. U programu koji je trajao oko 60 minuta publika je zdušno pozdravljala humorističko-satirične bravure majstora ove vrste pisane riječi.

Nastojimo da animiramo kulturni život u Ugljeviku i da omogućimo publici da stvori naviku posjećivanja ovakvih događaja - rekao je Predrag Vujević, direktor Centra za kulturu iz Ugljevika.

Iste večeri u galeriji ove ustanove
otvorena je i izložba duboreza umjetnika Dušana Stevanovića iz Bijeljine.

Pored brojnih aforizama tokom večeri čuli su se i ovi:

 

Grujo Lero:

-Jao, da ste vidjeli šta rade na Kosovu.
Ma, to su šokovi.

- Monika je prva počela.
Ona je Klintonu rekla: Bil.

- Djed i baka su živi,
ali je njihova memorija: in memoriam.

-Ruse ne mogu optužiti za pranje novca.
Oni peru rublje .

-Kriv je toranj.
Pizza je prava stvar.

 

 Rade Đergović:

-Oni koji su bežali od škole
daleko su nam odmakli.

-Mi smo nebeski narod,
samo nam zvezde nisu naklonjene.

-Šta vredi što su uzde u našim rukama
kad je konj na izdisaju.

-Dželat je danas dobre volje.
Dozvolio je žrtvi da sama sebi predsudi.

-Otadžbina zove.
Mili moji, kud koji!

 

Jovo Nikolić:

-A kad oslobodite svaku stopu
moje zemlje,
da li ću moći da stanem na obje noge.

-Budite hrabri kao što su bili vaši preci
i neka vam je vječna slava.

-Za ljubav je potrebno dvoje.
Evo mene i kolege moga.

- Sinhronizovali smo ton i sliku.
Ne možemo više ni da ih gledamo
ni da ih slušamo.

-Lažeš, dragi, da će drugi put biti bolje.
Jedva si uspio i jedanput.

U programu su učestvovali i članovi osnovne muzičke škole "Kornelije Stanković" iz Ugljevika.

 

G. Lero, R. Đergović i J. Nikolić
 
 

Publika ispred Centra za kulturu
 
 
 

Grujo Lero
 
 
 

Rade Đergović
 
 


 Jovo Nikolić
(Foto: R. Jelić)
        Održana manifestacija Dani humora i satire u Pljevljima

 

Manifestacija Dani humora i satire u Pljevljima završena je u subotu 13. juna 2009. godine.
Nagradu “Tipar”  za najbolje humorističko-satirično djelo iz prethodne i  tekuće godine, dobio je satiričar Aleksandar Baljak za knjigu aforizama “Demokratijada” koju  je objavila izdavačka kuća “Plato books” iz Beograda. Nagrada se sastoji od plakete i novčanog iznosa od 1100 evra.

Nagradu “Risto Pejatović” za najbolju karikaturu dobio je Jovan Prokopjević iz Beograda. Njemu  je pripala plaketa i novčani dio od 550 evra.

Milan Todorov iz Petrovaradina je dobio nagradu za najbolju satiričnu priču pod naslovom “Održivi razvoj”. Nagrada se sastoji od plakete i  novčanog iznosa od 550 evra

Specijalne nagrade su dobili: Darko Drljević iz Kolašina i Luka Lagator sa Cetinja kojima su pripale plakete i  novčani iznosi od po tri najniže cijene rada.

Na festivalu su, pored nagrađenih, učestvovali: Ivo Mijo Andrić  i Abdurahman Halilović Ahil, Hrvatska; Sabahudin Hadžialić i Bojan Bogdanović, BiH; Jasim Mrkalj Kazmuš, Slovenija; Vasil Tolevski  i Mile Georgijevski, Makedonija; Veljko Rajković, Savo Martinović, Milica Aranitović Popović, Vladimir Mićković, Milorad Joknić, Zoran Raonić, Crna Gora; i  Aleksandar Čotrić, Srbija.

 
    DANI HUMORA I SATIRE "Vuko BEZAREVIĆ" - PLJEVLJA

     

Saopšenje Žirija za dodjelu nagrade "Tipar"
      za 2009. godinu

     Poslije pažljivog razmatranja knjiga koje su stigle na konkurs za nagradu "Tipar", Žiri, koji je radio u sastavu: Gojko Božović (predsjednik), Pavle Goranović i dr Đorđe Otašević, donio je 5. juna jednoglasnu odluku da nagradu "Tipar" za 2009. godinu dodijeli Aleksandru Baljku, piscu iz Beograda, za knjigu aforizama Demokratijada u izdanju Izdavačke kuće Plato Books iz Beograda.

     Knjiga izabranih aforizama Aleksandra Baljka, kao stroga suma njegovog izrazitog autorskog rada, daje izvrstan pregled njegovog aforističkog umijeća i utoliko svakako i jeste vrhunac njegove književnosti. Baljak uspijeva da na svedenom prostoru kaže jako mnogo, da bude sugestivan i inovativan, da donosi čitav niz jezičkih preokreta koji su i novi i izuzetni, ali i da proširuje granice, teme, poetiku samog žanra. Knjiga Aleksandra Baljka je veliki trenutak savremene aforistike. U njoj ne nailazimo samo na uobičajeno odličnog Baljka, već i na vrhunsku odbranu jednog žanra i njegove književne autentičnosti pred izazovima prolazne duhovitosti, lake zabavnosti i medijske privremenosti. Aleksandar Baljak je najznačajniji aforističar na ovim prostorima, a Demokratijada predstavlja uvjerljivu potvrdu ove tvrdnje, na najbolji način dokazujući da je aforizam "dribling duha na malom prostoru".

     Na ovogodišnji konkurs za nagradu "Tipar", koja se dodjeljuje za humorističko-satirično djelo objavljeno tokom tekuće i prethodne godine na prostoru bivše SFRJ, stiglo je devetnaest knjiga autora iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Pored nagrađene knjige Aleksandra Baljka, Žiri je u najuži izbor većinom glasova uvrstio i dramu Nova Stradija Svetislava Basare (Dereta, Beograd), knjigu kratkih priča, kratkih drama i digitalnih kolaža Tu zeka pije vodu Zorana Spasojevića (Alma, Beograd) i knjigu aforizama Predskazanje prošlosti Dejana Tofčevića (Udruženje humorista i satiričara Crne Gore, Podgorica). Žiri ističe zadovoljstvo opštim standardom knjiga koje su učestvovale na ovogodišnjem konkursu za nagradu "Tipar".

 Članovi žirija
Gojko Božović
Pavle Goranović
dr Đorđe Otašević

 

 
 
 
 

Izdavač: Plato Books,
Beograd 2008.
 
            Nova knjiga Dejana Tofčevića Predskazanje prošlosti

 

Nedavno je u izdanju Udruženja humorista i satiričara Crne Gore izašla nova zbirka aforizama PREDSKAZANJE PROŠLOSTI autora Dejana Tofčevića. Recenzenti knjige su: Aleksandar Baljak, Milan Beštić i Jovo Nikolić.
Tofčević je tradicionalan u postupcima koje koristi, ali su mu krajnji proizvodi, aforizmi, unikati, kazao je Beštić u recenziji.
Jačina ovih i drugih proklamovanih stavova u najnovijoj knjizi, promoviše Tofčevića kao aforističara koji piše iz petnih žila, punim kapacitetom, uzdižući misli do zavidnih visina -napisao je u recenziji Jovo Nikolić.

Dejan Tofčević je rođen 1971. godine u Bajinoj Bašti. Piše kratke priče, aforizme i poeziju. "Predskazanje prošlosti" je njegova druga knjiga. Prvu zbirku aforizama "Crno na belo" objavio je 2002. godine.

 

              Održana promocija knjige Protesti moždane mase

U petak 15. maja 2009. godine sa početkom u 19 časova u Vijećnici Banskog dvora u Banjaluci održana je promocija knjige PROTESTI MOŽDANE MASE (Antologije aforizama BiH). Pred brojnim auditorijumom sastavljač Antologije Jovo Nikolić je predstavio bosanskohercegovačke aforističare. U promociji su učestvovali i svoje aforizme govorili: Božo Marić, Slobodan Janković, Jasminka Grujić, Živko Vujić, Vojin Trivunović, Živko Đuza, Darko Samardžić Kodar, Dinko Osmančević, Mile Basalo, Radovan Piljak i Miladin Berić koji je bio voditelj programa.
Pored ostalih na promociji su se čuli i ovi aforizmi:
Čovjek je prošao i evoluciiju i revoluciju. U prvoj je izgubio rep, a u drugoj glavu. (Jovo Nikolić)

Podmladak stranke.To se nekada zvalo maloljetnička delinkvencija. (Miladin Berić)

Kod nas je nemoguća tajna večera. Sve što imamo pojedemo prije podne. (
Živko Vujić)
Nekad smo imali čašu meda sa čašom žuči, a sad nam je žuč napravila poplavu. (Jasminka Grujić)
Zabranjeno je unošenje oružja u crkvu kako ne bi došlo do vatrenog krštenja. (Darko Samardžić Kodar)
Votka je ruska, špageti su italijanski, šansona je francuska - ali, poljski WC je naš. (Dinko Osmančević)
Reforma su bolne. Narodu je potrebna anestezija. (Živko Đuza)
Ni životinjski čopor nema pravnu državu, ali se zna hijerarhija. (Radovan Piljak)
Već šest vijekova slavimo izgubljenu Kosovsku bitku. Koliko ćemo slaviti oteto Kosovo? (Mile Basalo)
Za šta se borimo? Vidjećemo kad se dim raziđe. (Božo Marić)
Mi smo narod koji zna za red. Prvo odamo poštu, pa onda priznanje.
(Slobodan Janković)
Vođa je držao kažiprst na obraču. Mi smo okidali. (Vojin Trivunović)
Knjiga počinje aforizmom: U ovoj antologiji su svi zastupljeni. Jedni u redovima, a drugi između njih.
Završni aforizam je: Ova antolgoija nema svršetak jer autor sa tolikim piscima nije uspio da izađe na kraj.
Inače, ovo je prva Antologija aforizama BiH i u nju su uvrštena 64 aforističara, rekao je Nikolić u izjavi za Radio-televiziju Republike Srpske.

                  Veče humora i satire u Kulturnom centru Pale

 

 
   Jovo Nikolić i Bojan Bogdanović
u šetnji Palama

Simo Klarić, Milovan Jevtović, Jovo Nikolić i mladi paljanski glumci

 

U Kulturnom centru Pale 7. aprila 2009. godine održano je veoma uspješno veče humora i satire.

Paljanskoj publici su se predstavili: Jovo Nikolić, Bojan Bogdanović, Simo Klarić i Milovan Jevtović koji je bio domaćin i voditelj programa.

U humorističko-satiričnim bravurama vrsnih majstora publika je uživala punih sezdesetak minuta.

Ovo je rijedak kulturni događaj za Pale i publika nema čestu priliku da vidi humoriste i satiričare  koji nastupaju u ovdašnjim krajevima, izjavio je humorista Milovan Jevtović.

On je bio do 1992. godine urednik radio-Sarajeva i poznat je  po radio- liku Todor inokosni koji je emitovala popularna emisija  Cik-cak.

Jevtović je do sada objavio knjigu satirične poezije Nezaštićeni svjedok.

                         Prvoaprilska Smejada u Banskom dvoru
Član žirija Ranko Preradović uručuje specijalnu diplomu Jovi Nikoliću

U organizaciji časopisa za satiru i humor "Nosorog" i Udruženja ljubitelja smijeha "Tale" organizovana je u Kulturnom centru Banski dvor jedinstvena "Prvoaprilska smejada".

"Smejada" je okupila satiričare iz Srbije, Republike Srpske i FBiH, a specijalni gosti su bili Duško M. Petrović iz Beograda i suorganizator ove manifestacije, Miladin Berić, odgovorni čovjek u "Nosorogu".

U takmičarskom dijelu koplja su ukrstili satiričari Dragan Ognjanović iz Prokuplja, Jovo Nikolić iz Koraja, Nebojša Ivaštanin iz Gradiške, Bojan Bogdanović iz Zenice, Živko Đuza iz Mrkonjić Grada, Milad Obradović iz Rogatice, te banjolučki stvaraoci Slobodan Janković, Živko Vujić, Gojko Mandić, Ernest Bučinski, Mile Basalo i Darko Samardžić Kodar.

Pobjednička povelja je pripala gostu iz Prokuplja, književniku Draganu Ognjanoviću, dok su dvije sljedeće povelje ravnopravno dobili Jovo Nikolić iz Koraja i Nebojša Ivaštanin iz Gradiške.

                       Aforističari u Ruskom domu u Beogradu

U Ruskom domu u Beogradu 11. marta 2009. godine predstavljena je "Antologija mudrosti" ruskog pisca Vladimira Šojhera. 

Pored autora iz cijelog svijeta, u Antologiji se nalazi i više od šezdeset književnika i mislilaca iz Srbije i Republike Srpske.

Aforističar Aleksandar Čotrić je pročitao Šojherovu poruku, a o  Antologiji govorio je Vitomir Tefilović rekavši da je ova popularna knjiga doživjela više izdanja u Rusiji.

Program je vodio Dušan Puača koji je podsjetio da je tačno prije godinu dana održana Osnivačka skupština Beogradskog aforističarskog kruga.

Na književnoj večeri govorili su aforističari: Aleksandar Baljak, Milovan Vitezović, Milan Beštić, Jovo Nikolić, Veselin Mišnić, Vesna Denčić, Rastko Zakić, Dejan Milojević, Ninus Nestorović, Đorđe Otašević, Slobodan Simić, Zoran T. Popović, Vladimir Jovićević  Jov, Vitomir Teofilović, Aleksandar Čotrić, Dragan Ognjanović, Miodrag Stošić, Milivoje Jozić, Slobodan Stefanović, Dragutin Minić Karlo, Borivoje Ilić, Filip Mladenović i Milutin Mlađenović.
 
                  Promocija antologija balkanskog i bh. aforizma

                                   Antologijske promocije u Zenici

      Hronika našeg duha i vremena, Antologija aforizama BiH
    Nova knjiga aforističara Jove Nikolića Protesti moždane mase

.

             Promocija knjiga Lančana reakcija i Zastava svih boja

   


 

 

 

Naslovna I 1