NA PRVOM STE MJESTU

Portal za satiru

 Rezultati konkursa za nagradu Dr Eso Sadiković

 Izvodi iz Obrazloženja žirija za nagradu  dr Esad Sadiković, Prijedor 2010.

Na ovogodišnji konkurs za književnu nagradu  dr Esad Sadiković pristiglo je znatno više priča nego prošle godine kada je nagrada ustanovljena, i znatno više dobrih priča.

Odluka organizatora da u propozicijama za nagradu naglasi humorni karakter priča uslovila je karakteristike proze prispele na ovogodišnji konkurs. To, uglavnom, jesu priče koje imaju dozu humora, a neke od njih, pre svega, ona prvonagrađena, i humor najviših vrednosti. To nije eskplicitni humor vica, šale i dosetke, nije ni jezik otvorene ironije, ni satirični pogled na stvarnost, već humor iznutra, iz egzistencijalne pozicije lika koji skida jednu po jednu masku sa automatizovane stvarnosti, sa naše tranzicione svakodnevnice lažnog patrijarhalnog morala, perevertovane religioznosti i reinstalisanja muškocentrične kulturne norme, te ideologijske maske biološkog i socijalnog zajedništva etnije što su ih, u društvenoj, kulturnoj i egzistencijalnoj pustinji nametnule političke i druge elite.

Na kraju, to je humorni glas marginalca, govor nekoga ko iz egzistencije, getoizovanestarosno, socijalno i kulturološki, gleda stvarnost, a onda sa društvenog plana spušta svoj demaskirajući pogled na vlastitu porodicu i životno okruženje, da bi se pred našim očima demaskirale priče na osnovu kojih vladajuća ideološka norma gradi predstave o kolektivnom i individualnom idenitetu.

Žiri u sastavu Marko Vešović, Amir Brka i Enver Kazaz jednoglasno je odlučio da treću nagradu dodeli priči Vrijeme trešanja,  drugu nagradu priči Dudek je na vrijeme sišao s vlaka  i prvu nagradu priči Jedan život u dva školska časa.

Trećenagrađena priča donosi humor vezan za karakterne osobine likova. U centru pažnje je brak Bosanke i Slovenca, a priča je vezana za socijalističku Jugoslaviju i jednu bosansku varošicu u njoj. To je kazivanje, narodskim jezikom rečeno, o mužu papučaru i supruzi koja na različite načine iskorišćava njegovu ljubav. Muž papupčar se pri tom svakodnevno transformiše. Na poslu on je ugledni lekar koga sredina ceni i poštuje, a u kući, pred manipulativnom suprugom, ličnost bez svojstava, nesposobna da uvidi karikaturalnost svoje pozicije. U ovom kazivanju osećamo toplinu one Bosne koje više nema.

U priči koja je dobila drugu nagradu intertekstualno se priziva u humornu igru čuvena serija Gruntovčani i njen glavni protagonist Dudek, lakomislen i naivan, koji će ipak ranije (tj. na vreme sići s voza kojim je trebalo trbuhom za kruhom otići na rad u Nemačku), nego protagonist naše priče privučen lažnim obećanjem svog šogora. Humornom pogledu u ovoj priči izložen je karakter manipultora i prevaranta, sebičnjaka koji ne preza od najbezočnije prevare da bi na njoj zaradio kakav-takav novac. Priča hvata socijalnu dramu glavnog junaka, koji u susednoj tranzicionoj Hrvatskoj ostaje bez posla, a onda ga šogor manipuliše sve vreme, da bi prisvojio njegove nadnice zarađene u Nemačkoj na teškom poslu građevinara. Humornom pogledu je, dakle, izložen jedan karakter, da bi se iz te perspektive razvio kritički pogled na društveno i moralno stanje sadašnjeg trenutka, ali i onog stida karakterističnog za duboko moralne ljude koji se stide reći lopovu i prevarantu da jest lopov i prevarant, na kraju onog stida što ga oseća pošteni pred tuđim nepoštenjem koje se neprestano šepuri na društvenoj sceni.

Prvonagrađena priča spaja melaholiju i ironijski stav u poetičkom obzorju nove osećajnosti, nastale upravo u našem vremenu, u vrsnoj stilskoj realizaciji i vanredno dobrom organizovanju mozaičnog sižea. U tom spoju melanholije i ironije izrasta onaj kultivisani humor koji kod čitaoca budi saosećanje sa junacima od kojih je svaki na različit način uskraćen unutar društvene hijerahije. Ta saosjećajna dimenzija humora inovativni je doprinos ove priče ovadašnjoj književnosti. Nju, u formi završnog pismenog rada na kraju osmogodišnjeg školovanja, pripoveda dječak iz geta, zeničkog naselja Jalija, prezrivim nadimcima žigosan od sredine. Njegov pogled, u pismenom radu Jedan život u dva školska časa, prezreva i oca, i mamu, i dedu, i nanu, i sredinu, i društvene odnose, i prijateljicu Lanu, pa se glas socijalno i kulturno marginaliziranog otkriva kao proces skidanja maski sa neprozirne porodične i društvene stvarnosti. Sve je u toj priči lirski melanholično, i sve je humorno saosećajno. Jedan blagi pogled dečaka gurnutog u geto otkriva nam, gotovo kunderijanski, stvari u njihovoj višestrukoj zasnovanosti i donosi humor kao božanski bljesak,  kao vrhunsku narativnu inteligenciju što poput rendgen zraka osvetljava ljudsku egzistenciju u rasponu od gorkog do smešnog, od molskog do humornog, da bi budeći saosećanje u čitaocu nužno proizveo katarktički učinak.

Na ovogodišnjem konkursu nagrađeni su:

1. Lamija Begagić

2. Marko Gregur

3. Omer Ibrahimagić

Fondacija dr Eso Sadiković